Dojenje bebe je veština koja se uči a zahteva strpljenje, praksu i vreme
Dojenje
Drage trudnice i mame,
Dojenje bebe ne daje vašoj bebi samo hranu, već i dodir i ljubav. Pomogla sam i edukovala stotine roditelja u pronalaženju pravog puta za roditeljstvo. Kroz zajednički rad dobićete samopouzdanje da ovladate dojenjem. Imate mogućnost i priliku da me pitate sve što vas zanima jer ne postoje “glupa pitanja” obzirom da bebe na svet ne dolaze sa “uputstvima”…
Naučiću vas kako da:
- se pripremite za dojenje već u porodilištu
- postavite bebu za pravilan duboki hvat
- zauzmete pravilan položaj koji će odgovarati baš vama i vašoj bebi za dojenje
- prepoznate da li vaša beba gladna (dobija ili gubi na težini)
- dojite pospanu bebu
- izmlazate dojke
- hranite na flašicu bebe sa rascpom nepca i Daunovim sindromom
Rešićemo eventulane probleme: Ragada, hiperlaktacije, bljuckanja, grčeva i mastitisa kroz prevenciju. Ako beba odbija da sisa proverićemo da li postoji potreba za korišćenjem pumpice za izmlazanje i da li vaša beba ima kratku podjezičnu resicu koja utiče na loš kvalitet dojenja…
- imaju bol u dojka tokom ili nakon dojenja
- imaju ranice, upale, mastitis ili začepljene kanale
- osećaju da beba „ne hvata dobro“
- imaju oralnu restrikciju ili refluks koji otežava hranjenje
- žele da doje, ali im je teško i ne znaju kome da se obrate
- osećaju krivicu, strah ili pritisak okoline
- dojenje postane bezbolnije i lakše
- pronađeš položaj i način koji odgovara tebi i tvojoj bebi
- razumeš šta se dešava sa tvojim telom i dojkam
- vratiš poverenje u sebe i svoj osećaj
Dojenje je sigurno najbolji način ishrane za vašu bebu ali i pruža broje benefite i za majku.
Preporuke SZO i UNICEF-a, koje su bazirane na zdravstvenim istraživanjima zalažu se za dojenje samo majčinim mlekom, bez dodataka drugih tečnosti i/ili hrane i to tokom prvih 6 meseci života vaše bebe. Posle toga sledi nastavak dojenja uz odgovarajuću dohranu čvrstim namirnicama sve do kraja prve godine života.
Brojni su razlozi za ovakav stav a ovde navodim glavne:
Dojenje pomaže suzbijanju gojaznosti
Gojaznost je najčešći prehrambeni poremećaj dece u današnje doba i predstavlja važan faktor rizika za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Pretpostavlja se da je zaštitni rezultat dojenja na gojaznostt povezan s unošenjem manje količine hranjivih materija i sporijem prirastu težine kod dojene deece u prvim mesecima života.
Majčino mleko se lakše vari od mlečne formule
U majčinom mleku ima manje proteina pa je varenje brže a odojče lakše izbacuje stolice. Kravlje mleko, (koje je osnova za proizvodnju adaptiranog mleka) sadrži više proteina, većim delom u obliku neprobavljivog kazeina. Beba ne može da apsorbuje toliko proteina pa višak izbacuje stolicom. Za razliku od njih, dojene bebe apsorbiraju 100 % proteina iz majčinog mleka koje se se brže vari uz manju mogućnost da će se povratiti.
Rizik obolevanja od raka dojke veći je ako majka ne doji
Dojenje predstavlja jedan od faktora koji smanjuju rizik od obolevanja od raka dojke. Smanjenje rizika povećava se s ukupnim vremenom dojenja – ako majka doji troje dece po godinu dana, njeno ukupno zaštitno vreme dojenja iznosi 3 godine. Prema jednoj studiji, verovatnost obolevanja od raka dojke za majke koje su dojile 25 mjeseci ili duže smanjena je za trećinu u odnosu na majke koje su rodile ali nisu dojile.
Bebino sisanje pomaže vraćanje maternice u prvobitno stanje
Nakon porodjaja, bebino sisanje pomaže majci pri otpuštanju hormona oksitocina – on daje signal dojkama da otpuste mleko iz mlečnih kanalića ali istovremeno i podstiče kontrakcije maternice. Te kontrakcije potpomažu vraćanje maternice, koja je nakon porodjaja teška oko jednog kilograma, u prvobitno stanje. Šest do osam nedelja nakon poroda ona teži svega 50 do 70 grama.
Bolji koeficijent inteligencije kod dojene dece
Majčino mleko podstiče razvoj mozga i poboljšava kognitivni razvoj na načine na koje to adaptirano mleko nije u stanju.
Jedna studija je pokazala da je prosečan koeficijent inteligencije sedmogodišnje i osmogodišnje dece koja su dojena bio 10 poena veći od njihovih vršnjaka hranjenih formulom. Sva deca obuhvaćena istraživanjem rođena su prevremeno i hranjena su majčinim mlekom preko sonde. Ovo ukazuje na činjenicu da je samo mleko, a ne čin dojenja, izazvalo ovu razliku u nivou koeficijenta inteligencije.
Osamnaestogodišnja studija, sprovedena na Novom Zelandu koja je obuhvatila više od hiljadu dece, pokazala je da su oni koji su bili dojeni kao bebe imali veći koeficijent inteligencije i postigli veći akademski uspeh od dece koja su hranjena adaptiranim mlekom.
Trajanje dojenja se dovodi u vezu sa pozitivnim uticajem na razvoj detetove inteligencije. Deca koja su dojena sedam meseci ili duže postigla su oko 6 poena bolje na testovima inteligencije od dece koja su dojena mesec dana ili manje.
Majčino mleko je uvek spremno i lepše od formule mleka
Majčino mleko uvek dolazi sveže, idealne temperature i ne treba ga posebno pripremati. Dete ga pije iz majčinih grudi, što pruža ne samo hranu, već i utehu, nežnost i ljubav.
Majčino mleko pomaže izbacivanju mekonijuma
Prvih nekoliko dana nakon rođenja bebe imaju tamnozelenu, skoro crnu stolicu. Ta prva stolica se zove mekonijum i nakupila se u bebinim crevima tokom trudnoće. Kolostrum ima blago laksativno dejstvo i podstiče izbacivanje mekonijuma.
Majčino mleko obezbeđuje imunitet od bolesti i pomaže razvoju bebinog imunog sistema
Tokom prvih meseci života, imuni sistem deteta još nije dovoljno razvijen da bi mogao da se odupre uzročnicima bolesti iz okoline. Preko majčinog mleka dete dobija zaštitne supstance koje će sprečiti ili odložiti razvoj mnogih hroničnih bolesti i alergija, a u slučaju da se bolest pojavi, dete će je lakše i uspešnije savladati. Oko 80% ćelija u majčinom mleku su makrofagi, ćelije koje proždiru bakterije, gljivice i viruse. Dalje, majčin organizam proizvodi antitela za bolesti kojima je izložena u svom okruženju, pa majka proizvodi mleko prilagođeno za borbu protiv bolesti kojima je izložena i njena beba. Formulisano mleko ne pruža nijednu od ovih prednosti.
Dojenje zadovoljava emocionalne potrebe bebe i povećava vezu između majke i deteta
Dojenje je potpuno intiman čin između majke i bebe, koji stvara neraskidivu emocionalnu vezu. Poznato je da hormon oksitocin, osim što stimuliše kontrakcije materice i oslobađanje mleka, podstiče razvoj majčinog ponašanja i vezu između majke i bebe. Dojenje pozitivno utiče na raspoloženje majke, dojena deca manje plaču i brže napreduju, a majke bolje emocionalno reaguju na njihove potrebe.
Majčino mleko je savršena hrana za bebe
Majčino mleko je jedini prirodni izvor svih hranljivih materija koje su bebi potrebne. Potpuno je prilagođen potrebama deteta, a sadrži bioaktivne sastojke koji podstiču rast i razvoj bebe. To je zaista jedinstvena supstanca koja se ne može veštački stvoriti ili kopirati. Kolostrum, prvo mleko, najbolja je hrana koju će dete ikada uneti u organizam.
Nedojenje povećava rizik od raka jajnika kod žene
Prema istraživanjima, dojenje od 12 do 24 meseca može smanjiti rizik od raka jajnika za trećinu.
Dojenje pomaže majkama da izgube višak kilograma dobijenih tokom trudnoće
Za dojenje je potrebno oko 500 dodatnih kalorija dnevno. Majke koje doje, uz uobičajeni unos hrane, znatno brže gube na težini od majki koje ne doje. Dojenje duže od šest meseci, kao i često hranjenje tokom dana, prirodni su pomagači u skidanju viška kilograma.
Majčino mleko tokom prevremenog porođaja je posebno preformulisano za prevremeno rođene bebe
Mleko žena koje rađaju pre termina razlikuje se od mleka majki koje se porođaju u terminu. Majčino mleko prevremeno rođene bebe zadržava sastav sličan kolostrumu, prvom mleku, tokom prvog meseca života da bi omogućio pravilan rast i razvoj.
